En.Citatepedia^®.ro

J???? ??? ??? ???? ? ???? ???????

једна ноћ што виси о нити Мјесеца
исписује зебњу јутарњега часа
шилом тмине кроз ткања неба што пресијеца
ријечи с руба ријечи и ћутања без гласа

међе очију склопи трептајем и сијај
спрам Луниног ока ти охани миром
ил' спрам луче ријечју тиху пјесму свијај
о љубави слово исцијељеном лиром

једна ноћ да прође крај путева страха
један Мјесец да се састави у круг
једна ријеч да никад не остане без даха
један живот смрти да одужи дуг

©Мирослава Одаловић

poem by Miroslava Odalovic
Submitted by Poetry Lover
Vote! | Copy!

Calendar Day 23/Kalendar dan 23.

…that is the way a rainy day opens.
Like a dropp of rain at the edge of a split atom anticipating the parameter of light-that is the way a rainy day opens. The light on the wind, the step on the water, a water desert dropp and a voice at the bottom of the drizzle, the silence of the boughs rising into the sky to be a cloudy treetop. An axiom of the word within a dropp unuttered by words strengthened for creation. Stripped free from everything, liberated from the word itself and its understanding, the muteness of a dry soul burying the axes of war under an oak tree. To think the water desert into a vacant space.

Календар Дан 23.

...тако се отвара кишни дан.
Као када кишна кап на ивици атома ишчекује параметар свјетла-тако се отвара кишни дан. Свјетло на вјетру, корак на води, водене пустиње кап и глас у дну ромињања, ћутање грања што у небо израста да крошња од облака буде. Аксиом ријечи у капи неизговорене ријечју оснажене на стварање. Слободно од свега и од ријечи саме поимања њеног, нијемост суве душе што сјекире ратне под храстом покопала је. Да у празан простор водену пустињу мни.

©Мирослава Одаловић

poem by Miroslava Odalovic
Submitted by Poetry Lover
Vote! | Copy!

Calender Day 1

It's a silent night and half a truth. The edges of thought lightly touched by the Moon. It's a thick darkness I feed with the light of the letters, an aureole of the written among the walls the whispers slipping between the words and the body prostrated before the soul. From my altar like window the bidrs are flying up towards the arches upwards into an all held within manner built beneath the limits of the human craving.
...and half a dream. In another one there's an eye sighting into the gap and each step is light when there is no bottom. The space is answered in time and the time is wondered at in space about the meaning of standing and duration. The black sky spells out the stars the signs of its counting and I am but one of them. Sometimes the reflection answered in the surface of the water by the depth in which my own countenance is reflected and the edges of my shadow. Sometimes it's nothing as an always a good place to start a journey.
...and half a touch. It moves with its fingers the quiver of an early storm that will grow into slapping the boughs, the first dropp of rain will flood the streets now trodden by a silent night.
...and half a smile. Built within a tear and all made of hope. That smiles the night.

Тиха је ноћ и пола истине. Тек Мјесецом дотакнути рубови мисли. Мисле ме. Појим густе тмине свјетлом слова, ореол исписаног међу зидовима, шапат поклеко између ријечи и тијело сопствено пред душу стављам. Са мог прозора као са олтара узлијећу птице ка сводовима горе сведржитељно изграђеног под међама људског хтијења.
...и пола сна. Другом око снатри у јаз и лак је сваки корак када нема дна. Простор одговорен временом и вријеме простором упитано о смислу стајања и трајања. Небо црно изриче звијезде знаке свог бројања и ја сам само једна од њих. Понекад површином воде одговорен одсјај дубина у којим се огледа и мој лик и рубови моје сјени. Понекад ништа од којег креће сваки добар пут.
...и пола додира. Он прстима покреће први дрхтај олује што ће прерасти у љуто шамарање грања, прва кап кише што ће поплавити улице којом хода сада тиха ноћ.
...и пола осмјеха. Сазданог у сузи и од наде сав. Осмјехује ноћ.

©Мирослава Одаловић

poem by Miroslava Odalovic
Submitted by Poetry Lover
Vote! | Copy!

The Whisper Of The Terrible Sun

the whisper of the terrible sun
burning the thought
the morning that is bathed
in God's Mercy
thank You because I live

a single step can
make a home out of a threshold
a sense of breathing out of the air
and a tree growing to the sky
out of a root

the whisper of the terrible sun
will uncover the dawn
go deep into my being
down to the center of the earth
a buried bone

шапат страшног сунца
што пржи мисао
милошћу Божјом окупано јутро
хвала Ти што живим

један корак може
од прага начинити дом
од ваздуха смисао дисања
од корјена дрво израсло до неба

шапат штрашног сунца
разгрнуће свитање
у биће моје продријети
до сржи у земљу укопана кост

poem by Miroslava Odalovic
Submitted by Poetry Lover
Vote! | Copy!

The Fifth Element-Peti Element

Bespoken by earth
I could no longer
No longer stand in the epitaph ground
I had to move into the grain
Squatted in its growth torn by its side
I felt it filling me from top to bottom
And the slide the grain and I thrice breathed
And the slide the grain and I thrice moved
And the slide the grain and I thrice signed

Bespoken by water
I could no longer
No longer stand in the epitaph ground
I had to move into the drop
Spherically kissed by a water edge
I felt its tear falling down my cheek
Toll falling chant of all the rains in it
And the storms the dropp and I thrice breathed
And the storms the dropp and I thrice moved
And the storms the dropp and I thrice signed

Bespoken by fire
I could no longer
No longer stand in the epitaph ground
I had to move into the flame
Touched by the thousands of its tongues
I felt its words the speech of the whole world
And the dust the flame and I thrice breathed
And the dust the flame and I thrice moved
And the dust the flame and I thrice signed

Bespoken by the wind
I could no longer
No longer stand in the epitaph ground
I had to walk though the treetops
Read off by the life line from its wounded leaf
I felt its hurt whispered into my palm
Ash rustling chant so light and dry
Like the air the tree and I thrice breathed
Like the air the tree and I thrice moved
Like the air the tree and I thrice signed

I am the fifth element
Walking in the wind
Pouring in the drop
Licking the flame
Filling the ground

Изговорена тлом
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам се у грумен уселити
У расту му склупчана гурнута крај њега
Осјетила како ме пуни од врха до дна
И одрон што грумен и ја смо га три пута дисали
И одрон што грумен и ја смо га три пута покренули
И одрон што грумен и ја смо га три пута потписали

Изговорена водом
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам се у капљу преселити
Сферно пољубљену ивицом воде
Осјетила јој сузу како клизи ми низ образ
И олује што капља и ја смо их три пута дисали
И олује што капља и ја смо их три пута покренули
И олује што капља и ја смо их три пута потписали

Изговорена ватром
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам се у пламен уселити
Дирнута хиљадама његових језика
Осјетила ријечи цијели говор свијета
И прах што пламен и ја смо га три пута дисали
И прах што пламен и ја смо га три пута покренули
И прах што пламен и ја смо га три пута потписали

Изговорена вјетром
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам кроз крошњу проћи
Линијом живота прочитана са њеног рањеног листа
Осјетила рану како ми шапће у длан
Пјесму пепела што шушти тако лаког и сувог
Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута дисали
Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута покренули
Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута потписали

Ја сам пети елемент
Што у вјетру хода
Што у капљи сипа
Што пламен лиже
И што земљу пуни

©Miroslava Odalović

poem by Miroslava Odalovic
Submitted by Poetry Lover
Vote! | Copy!

Calender Day 79/Kalendar dan 79

A heretic moving through the linear system of the keyboards-that's who I am with the first touch of keys. The intruder of silence, the devotee of a disappearing sound. The acrobat on x/y axes, the loneliness of the rhythm aflame in the only mathematics that makes sense. I am swaying you - silence, I'm smashing you against the window panes of eyes, my hammers strike into hopelessness- how-how shall I play myself into infinity on the limited number of keys. The heretic shifting through the aureoles of sounds, the pearls of accords I scatter before my feet so that I could start walking. I am not playing-no- I am dipping my fingers into the endless and the traces of its sound I am splashing across the universe and spreading it into a smile.
The Pianist

Јеретик који пролази кроз линеарни систем клавијатура-то сам ја у првом додиру са диркама. Уљез тишине, поклоник звука који нестаје. акробата на икс ипсилон осама узаврелог ритма једине смислене математике. Љуљам те -тишино, разбијам о окна очију, ударају чекићи у безнађе како ћу - како на опсегу клавијатуре одсвирати себе у бескрај. Јеретик који пролази кроз ореоле тона, перле акорда проспипам пред сопствене ноге нњ бих ли тако коначно проходао. Ја не свирам, ја прсте умачем у оно бескрајно и трагове његове по свемиру размазујем и у осмјех развлачим.
Пијаниста

poem by Miroslava Odalovic
Submitted by Poetry Lover
Vote! | Copy!

You swear in the name of the duty officers/Kunes se u ime carinskih cinovnika

You swear in the name of the duty officers
Deputed co-longed in distant desert lands
Sandy castled under heavy bags of secrets
Ant-like tiny atomique diligent prying into
Historia discipula est of nothing my friend
But a patch of land in between the borders
Where life is on a discount 21 per century lower
Both hateful and duty free (you charge?)
Whom unto the nameless featuring for the first time
In the era of customs officers what kind of toll do you deliver
Mastering wavelengths of paths unconsidered
You crawled illegally into this world
Child illegitimate of all the courts now in progress
In all the sessions held on the top of a nail
In all the four parts of the world (you proceed?)
At the time of recession censure and poetry
Whom unto the faithless all faiths proclaimed
Fatefully forsaken in the glory box of matches
Some sort of a little girl always found frozen
Under a Christmas tree still smiling in heaven
With an old granny by her side
Some sort of a little lead one legged soldier
Stuck in his mother's wedding ring
Found in a market fish lying limp decapitated
On a kitchen board the blood on the knife
Announcing the time of fast (you eat?)
You swear in the name of the duty officers
And that is your birth mark skinned patterned oath
But if you want to speak on behalf of the pupils
You'll just have to break it.

Кунеш се у име царинских чиновника
Замијењених колонгираних у далеким пустињским земљама
Пјешчано узамчених под тешким врећама тајни
Налик мравима atomique марљиво вирећи у једно
Historia discipula est ничега мој пријатељу
До закрпе земље између граница
Гдје живот на попусту од 21 процената по вијеку ниже
Једнако је омражен и ослобођен пореза (ти теретиш?)
Ком на безимене што по први пут наступају
У ери цариника коју врсту путарине отцјепљујеш
Савлађујући таласне дужине досад неосмотрених стаза
Илегално си упузао у овај свијет
Незаконито дијете свих судова што сада засједају
На свим сједницама што се на врху ексера одржавају
На све четири стране свијета (ти процесуираш?)
У вријеме рецесије цензуре и поезије
Ком над безвјерним све се вјере обзнањују
Судбински одбачене у кутији шибица од славе
Нека врста мале дјевојчие увијек се нађе смрзнута
Под Божићним дрветом а још се у рају смјешка
Са старом баком крај себе
Нека врста малог оловнох једноногог војника
Заглављеног у мајчином вјенчаном прстену
Пронађеном у пијачној риби што беживотно обезглављена лежи
На кухињској дасци крв на ножу
Објављује вријеме за пост (ти једеш?)
Кунеш се у име царинских чиновника
И то ти је по рођењу белег кожом образована заклетва
Али ако говориш у име ученика
Мораћеш да је прекршиши

©Мирослава Одаловић

poem by Miroslava Odalovic
Submitted by Poetry Lover
Vote! | Copy!

The Queen of Chance/Kraljica slucaja

To my sister friend Yelena, a star that shines for the others (2007)

With the smell of your own blood
Tuck the twilights into the nests
The birds will be awaken by it
Silently whisper into your ear
Please, smell us as well

With the hand that can be only yours
Draw the eyes and nose to the sun
And the lips spread into smile
Colour them with some child-like colour
That does not mare the nights
At night the stars will whisper
Into your ear only
Please, touch us as well

With the smell of your own hair
Embrace the waterfalls pour them into wells
Their glow will awake the drops
And slowly whisper into your ear only
Please, smell us as well

With the word which belongs to you only
Spell the yearning getting old in silence
And the eyes slowing in smile
Will close some innocent closure
That does not mare the nights
The nights will whisper the darkness
Into your ear only
Please, spell us as well

Be the queen of chance
Who can make something out of every thing
The sandcastle
A soap bubble
And sugar wool
And the cloud

Краљица случаја
Јелени сестри пријатељици звијезди која сија за друге

Мирис сопствене крви
Прелиј сумраком у гнијезда
Од њега пробудиће се птице
И тихо шапнути у твоје ухо
Помириши и нас

Руком која припада само теби
Исцртај сунцу очи и нос
И усне развучене у осмјех
И обој неком дјечјом бојом
Која не кошмари
Ноћу ће прошаптати звијезде
Само у твоје ухо
Дотакни и нас

Мирисом сопствене косе
Обујми водопаде и сипај у бунаре
Од сјаја њеног пробудиће се капи
И тихо шапнути у твоје ухо
Дотакни и нас

Ријечју која припада само теби
Проговори у ћутању остарјелу чежњу
И очи што осмјехом сијају
Склопи неким невиним склапањем
Које не кошмари
Ноћу ће прошаптати тмине
Само у твоје ухо
Изговори и нас

Буди кралјица случаја
Која од свега умије да направи
Замак од пијеска
Мјехур сапунице
Шећерну вуну
И облак

poem by Miroslava Odalovic
Submitted by Poetry Lover
Vote! | Copy!

Dream vision reality

Dream vision reality
Don't leave me as yet
In this broken space
Where to say a thing
Is merely a gift of time
Never to return

Сањај визију стварности
Не напуштај ме још
У овом простору сломљеном
Гдје речи било шта
Тек дар хе времена
Да се никад не врати

©Miroslava Odalovic

poem by Miroslava Odalovic
Submitted by Poetry Lover
Vote! | Copy!